Andrea Palašti – Fotografija kao govor umetnika u prvom licu

U drugoj polovini XX. veka, pojavom konceptualne umetnosti, uvođenjem teorijskih termina/pojmova dematerijalizacije umetničkog objekta, kao i nastankom novih umetničkih pojava telesne i procesualne umetnosti, land arta, body arta, akcije i/ili umetnosti performansa,fotografija je postala jedna od glavnih umetničkih medija izražavanja. Izmenjena umetnička situacija koja je nastala unutar  post)konceptualne i neokonceptualne umetnosti, sa preobražajem stvaranja i/ili proizvođenja likovnog umetničkog dela, zasnovanog na korišćenju tehnički proizvedenih statičnih slika u mediju fotografije, rekonstruisala je i odnos između subjekta i objekta u fotografiji. Umetnici su počeli da osmišljavaju strategije izvođenja (performanse, akcije, hepeninge), specijalno i isključivo za fotografsku kameru. Tako su posredstvom fotografije zabeležena (egzistencijalna i/ili bihevioralna) ponašanja umetnika unutar praksi artikulacije javnog i privatnog prostora, ali i mikro, i makro, socioloških pristupa. Na taj način, umetnici su osporili tradicionalno/(modernističko) shvatanje medija fotografije koji se zasniva na (brzom) oku fotografa ,1 na skladu kompozicije i tonaliteta, ali i na beskompromisnoj prezentaciji/postprodukciji.Unutar teorije umetnosti, ovaj izmenjen stav prema mediju fotografije, može se indeksirati u okviru novonastale situacije umetničke prakse koja se ogleda u prelasku sa stvaranja dela ka izvođenju događaja, bliskim pojavi umetnosti performansa.

Preuzmi rad: 

Close Menu