Isidora Todorović – Biopolitika u doba digitalnog tela

Autor: Isidora Todorović

Do druge polovine dvadesetog veka, našeg doba, mitskog doba, mi svi postajemo himere, teoretizovani i fabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, mi smo kiborzi.“1

Utopistički san o sintezi čoveka i mašine koji sanja Donna Haraway u Manifestu kiborga na kraju osamdesetih, danas gubi obeležje hipotetičkog hrabrog novog sveta2. Alegorija o identitetu subjekta3 koju postavlja Haraway uz pomoć modela kiborga se gubi u prozaičnoj svakodnevnici. Kiborg nije više hipotetičko biće, hibridi mašine i čoveka postaju ne samo nezaobilazni medicinski trend unapređivanja kvaliteta ljudskog života4 nego i estetsko-umetnički koncept. Problem ovakvog organizma nije više alegorisko-hipotetičke prirode, on je stvaran i njegove obrise možemo tražiti kako u konceptu M. Fukooa bio-moć, tako i u idejama o biopolitici i bioetici.

Koncept biomoći formuliše francuski filozof Michel Foucault u tekstu Volja za znanjem, u prvom tomu njegove Istorije seksualnosti, Foucault uočava problem kontrole populacije, tačnije društvene kontrole od strane vladajućeg aparata ili kako to sumira Eduardo Kac:”Društvo kontroliše individue kognitivno (kroz ideologiju) i fizički (kroz njihova tela) kroz ‘‘biomoć’’ ili ‘‘biopolitiku.”5 Da bismo razumeli vezu virtuelnog i nevirtuelnog tela u kontekstu društvene kontrole biosa moramo prvo razumeti dva koncepta, koncept biopolitike i koncept digitalnog tela.

Razumevanje koncepta biomoć (biopolitika)

Diskurs o problem biopolitike se može svesti na pitanje: Ko sve polaže pravo na život pojedinca? U dvadesetprvom veku vladavina nad životom pojedinca se translira iz domena vladara određene fizičke teritorije (koji može da uskrati život tako što će poslati pojedinca u rat da bi odbranio tu teritoriju) u domen medicinske industrije (koja može da uskrati zdrav život ili proliferaciju istog) u korist novčane dobiti. Za Michel Foucaulta život postaje objekat moći6 koja se bori za pravo kontrolisanja istog. Koncept biomoći i biopolitike u kontekstu tumačenja društva posle Foucaulta šire Michael Hardt i Antonio Negri u knjizi Imperija.7 Njihova predstava društva je ono u kojem vlada Imperija vladavina prava kapitala a ne vladadavine prava. Imperija je društvo kontrole, gde se ta kontrola sistematično sprovodi kroz biomoć-moć, moć nad produkcijom i proliferacijom života. Biopolitika je, dakle, model vladavine društvom metoda manipulacije idejama i slobodama kako u fizičkom tako i u nefizičkom-digitalnom prostoru.

Digitalno telo i biopolitika

Po definiciji Donne Haraway kiborg je biće post-polnog sveta, ili tačnije: “ Svet kiborga se tiče proživljenih socijalnih I telesnih realnosti u kojima se ljudi ne boje zajedništva sa životinjama I mašinama, ne boje se permanentno parcijalnih identiteta I kontradiktornih stanovišta.”8

Haraway u svojoj definiciji kiborga ima ulogu svojevrsnog proroka sadašnjice. Možemo, naime, uočiti generalni trend brisanja granica na relaciji čovek-životinja-mašina, nešto što bi u tekstu Embodying the Chimera: Biotechnology and Subjectivity Bernard Andrieu9 nazvao veštački napravljenom himerom.10

Koncept digitalno telo11 dakle postaje termin za sve himere, hibridne forme između čoveka-mašine i životinje. Ovakva bića upravo postoje usled istorijske promene tumačenja biologije kroz prizmu digitalnog. Biologija postaje, uz pomoć informatičkog modela, tumačenja ćelija kao skupa genetskih podataka (eng. Data) biotehnologija.

Princip kontrole formulisan pojmom biomoć kojem je izloženo fizičko telo, o kome govore, Foucault, Hardt i Negri translira se sada u domen digitalnog tela i može se ironično formulisati oko parafraze pitanja: Ko sve polaže pravo na život pojedinca? Novo pitanje bi dakle glasilo: Ko sve polaže pravo na život kiborga? Naime ko definiše kodekse bioetičkog ponašanja, ko povlači granicu između toga šta je ljudsko biće a šta nije i prema tome ko ima pravo na život (ili zdrav život, tačnije) a ko ne. Kako zaključuje Cary Wolfe u tekstu Bioethics and the Posthumanist Imperative:”Do danas, ništa nije simptomatičnije za sadašnje stanje bioetike od njene nemogućnosti da se bavi etičkim problemima koje podižu dramatične promene u proteklih trideset godina u našem znanju o životu, komunikaciji, emocijama, i svesti mnogih neljudskih vrsta.12

U kontekstu delovanja biopolitike na digitalno telo možemo samo primetiti da pravo na proliferaciju života imaju samo oni koji su u mogućnosti da plate, a pravo na formulisanje bioetičkih odluka i dalje oblikuju pre korporacije i privatni kapital od pojedinaca sa etičkom svešću.

1 A Cyborg Manifesto,Donna Haraway,Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century,” in Simians, Cyborgs and Women: The Reinvention of Nature (New York; Routledge, 1991), pp.149-181.

2 Hakslijeva vizija Hrabrog novog sveta, iako neizmerno intrigantna, prikazuje budućnost kao nezaobilazno mračnu, ali tako što izostavlja hipotetičke faktore ljudskog otpora koji možda ne bi dozvolili ovakav ishod.

3 Kada je ovaj tekst nastao kibernetika i sam internet su tek bili u povoju, tako da je teoretskim diskursom vladao preterani tehno-entuzijazam, tačnije euforično uzdizanje nove tehnologije koje nestaje pojavom prvih eksploatacija ove nove tehnologije, jedna od ovih eksploatacija je opisana u tekstu: A Rape in Cyberspace – JULIAN DIBBELLa

4 Jedan od novijih medicinskih hibrida je svakako roborička ruka koja može da oseća, više na internet strani: http://www.cnn.com/2009/HEALTH/11/06/artificial.hand.feel/index.html

5 Signs Of Life, Bio Art and Beyond, Eduardo Kac, editor The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 15

6 Michel Foucault, ‘‘Les mailles du pouvoir,’’ in Dits et e´crits (Paris: Gallimard,1994),194.

7 Empire,Michael Hardt Antonio Negri,HARVARD UNIVERSITY PRESS,Cambridge, Massachusetts,2000

8 A Cyborg Manifesto,Donna Haraway,Science, Technology, and Socialist-Feminism in the Late Twentieth Century,” in Simians, Cyborgs and Women: The Reinvention of Nature (New York; Routledge, 1991), pp.149-181.

9 Signs Of Life, Bio Art and Beyond, Eduardo Kac, editor The MIT Press, Cambridge, Massachusetts,75

10 Govoreći o veštački stvorenoj himeri (genetskoj nepravilnosti) Bernard Andrieu daje primer Mathieu Jaboulaya kao jednog od prvih transplantatora bubrega.

11 Koristim termin digitalno telo umesto virtuelno, jer pojam virutelno vezujem za tehnofetišističku estetiku pojave interneta i ideje o virtuelnom svetu koja se kasnije, razvila u kompeksniji svet binarne logike tačnije digitalno je širi pojam od virtuelnog i vezuje se za sve aspekte digitalne tehnologije a ne samo za internet.

12 Signs Of Life, Bio Art and Beyond, Eduardo Kac, editor The MIT Press, Cambridge, Massachusetts,108

 

Close Menu