Isidora Todorović – Politička mreža – Relacije moći i strategije otpora

Autor: Isidora Todorović

Mreženisu metafore1

Mreže nisu mesta za definisanje koncepata interkonektivnosti. One su stvarne materijalne tehnologije, mesta raznolikih praksi, akcija, i pokreta.2

Formulišući tezu o migraciji društva kontrole u virtualni svet, tačnije u prostor interneta Aleksandar Galovej (Alexander R. Galloway) konstatuje da je protokol taj koji definiše prirodu novonastalih društvenopolitičkih praksi. Galovej proglašava određene protokole demokratičnijim od drugih.3 Upoređujući model organizacije jednog tehnološkog sistema (protokol) sa modelom organizacije jednog društvenog sistema (demokratija), Galovej, kao suštinski problem prirode interneta, formuliše svojevrsni paradoks – protokol (kao konstitutivni deo interneta) jeste tehnologija ali i politička akcija, odnosno oružje političke ekonomije. Na koncept interneta shvaćen kroz paradigmu društvenog sistema, takođe, nailazimo i u knjizi Reformatting politics gde internet opisan kao mreža političke prirode. U knjizi internet se opisuje uz pomoć Fukoovog (Michael Foucault) koncepta državnosti/ državne vladavine (governmentality): “Koristimo se fukoovskim konceptom državnosti da bismo odredili interakcije kodeksa ponašanja, strategije moći, i forme znanja koje formiraju subjekte i objekte politika mreže.”4 Povezujući pravni tj. socio/ekonomski koncept vladavine sa jednim tehnološkim fenomenom, kontekstualizuje se paradoks dualne prirode interneta. Internet shvaćen na ovaj način izmiče definiciji između nezavisnog agensa tehnologije i sociopolitičkog agregata iste.

U kontekstu ovog paradoksa možemo se pitati da li je internet tehničko/tehnološki ili društveni sistem? Dalje, da li je upravljanje internetom nezavisna tehnička praksa u rukama moderacionih tela kao što su Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN) i Internet Governance Forum (IGF), ili se internet može shvatiti kao društvo koje zahteva određene zakone izvan zahteva tehnologije a u domenu pravnih akata? I na posletku, ukoliko je internet društvo da li je ono demokratsko ili društvo biopolitičke kontrole shvaćeno fukoovsko-delezovskom paradigmom?

Istorijat, arhitektura, topologija i stukture moći

Internet je globalno distribuisana kompjuterska mreža.5 Pre pojave World wide web-a devedesetih godina progres interneta bio je uslovljen razvojem pojedinačnih tehnologija, tačnije razvojem hardvera (kao što je pojava kućnog kompjutera) i razvojem protokolarnih softvera (DNS, TCP/IP, itd.) koji su imali funkciju standardizacije informacija radi uspostavljanja i omogućavanja komunikacije.

Ako krenemo od pretpostavke da internet “nikada nije bio potpuno javan ili privatan; migrirao je između vlade, akademika i korporativnih sektora, ne zato što je bio unitarna tehnologija već akumulacija nekoliko već postojećih, svake sa pojedinačnim telom eksperata i njihovih pojedinačnih kultura rada, odgovornosti, i legitimnosti”6, još jednom ćemo potvrditi poziciju da je internet nastao između kontrole i slobode vojnih, građanskih i korporativnih interesa. Neke od formalnih definicija opisuju internet kao pojavu sastavljenu od slojeva (layers). 7 Pokušavajući da odredi strukturu interneta u kontekstu njegove fizičke pojavnosti (resursi koje internet zahteva su veoma stvarni: fizički prostor, el. energija itd.) ali i virtualne, Aleksandar Galovej govori o socijalnoj topologji (razmena fajlova), ekonomskoj topologiji (distribucija robe) i zakonskoj topologiji (digitalna zaštita autorskih prava).8 Njegova podela mogla bi da se veže za ono što bi Manovič (Lev Manovich) nazvao kulturološki sloj interneta, a Berners Li (Tim Berners-Lee) i Lesing (Lawrence Lessing) formulisali kao sadržajni sloj interneta. Međutim, u ovako stratifikovanoj definiciji interneta nailazimo na pitanje da li je formulacija interneta kao medija sa dva, tri ili četiri jasno određena sloja zaista održivi koncept i možemo li kulturološki i tehnološki sloj zaista odvojiti kao dva koegzistirajuća sloja koji funkcionišu paralelno i nezavisno? Kao pojavu koja povezuje slojeve interneta, i sistemski omogućava komunikaciju između njih Galovej pozicionira protokol. Protokol, za njega, nastaje između logistike komunikacije određenih softverskih platformi i logike ljudske komunikacije. Kao i ljudski govor protokol interneta je posledica određenih političkih ustupaka, standardizacija i usklađivanja. Shvaćen kao takav jezik protokola postaje podložan postrukturalističkoj dekonstrukciji. Internet postaje, na ovaj način, još jedno moguće mesto za migraciju praksi koje inače egzistiraju u nevirtuelnom prostoru.

Internet kao društvo kontrole – biopolitičkog subjekta

Kao i mreža, Imperija ne može da se redukuje na pojedinačnu državnu moć, niti dozvoljava arhitekturu piramidalne hijerarhije. Imperija je fluidna, fleksibilna, dinamična, i dalekosežna. Na taj način, koncept imperije nam pomaže da počnemo da razmišljamo o političkim organizacijama u mrežama.9

Ispitujujući genezu termina informaciono društvo, Manuel Kastels (Manuel Castells) primećuje pojavu migracije socioekonomskih praksi u virtualni prostor prelaskom na informacijske tehnologije. Po Kastelsu promena se dešava prelaskom iz vertikalnih birokratija u horizontalnu korporaciju.10 Opisujući ovom paradigmom promenu u poslovnom svetu koja zamenjuje robusne državne ekonomije „fleksibilnim“ umreženim ekonomijama11 Kastels, između ostalog, zaključuje i to da je tehnološki razvoj usko povezan sa društvenom politikom i njenom klimom. Nadovezujući se na Kastelsove ideje Aleksandar Galovej postavlja svoju tezu da u umreženom društvu horizontalni model distribucije informacija postaje dominantni model organizacije kako društva tako i institucija u fizičkom i virtualnom prostoru. Kao dominantan princip formulisanja ove organizacije Galovej navodi biopolitiku. Ako krenemo od Galovejevog zaključka u kom je: “Osnovni princip interneta kontrola, ne sloboda”12, dolazimo do pitanja: Kakva je priroda te kontrole?

Gradeći tezu o nastanku pojma biopolitika Mišel Fuko zaključuje da se početkom devetnaestog veka ekonomske prakse po prvi put posmatraju kroz prizmu politike, formirajući pri tome nov način racionalizacije ideologije, nov “ rezon države” – političku ekonomiju. Po prvi put na ovaj način nastaje svest o neophodnosti organizovanja i ograničavanja društvene moći.13 Fuko svoju ideju postavlja uz pomoć paradigme subjektiviteta. Na formiranje subjektiviteta više ne utiče suveren metodologijom korporalne kazne (u vidu isključivanja – zatvor, škola, ili bolnica, i na posletku smrtna kazna) već sam subjektivitet svojevrsnom autokorekcijom. Praksa stvaranja subjektiviteta formuliše se kroz pojam biopolitika, pojam usko povezan sa nastankom političke ekonomije. Na Fukoovu tezu o društvu biopolitičkog subjekta nadovezuje se njegov savremenik Žil Delez (Gilles Deleuse) koji u kratkom tekstu Poskript društvu kontrole uvodi termin dividua. Delez zaključuje da: “Dok su disciplinarno društvo formirali masa i individua, način kontrole i disciplinovanja bio je potpis, međutim, društvo kontrole, obeležavaju uzorci, podaci i tržište, a način kontrole postaje kod.”14 Primećujući promenu u društvenom ustrojstvu i migraciju iz disciplinarnog u društvo kontrole Delez ne zaobilazi činjenicu da je tehnologija ta koja određuje formiranje subjektiviteta u novom društvenom poredku. U društvu decentralizovanog mnoštva (Paulo Virno) Delez autokorekciju subjektiviteta pozicionira u konstantnim korporativnim naticanjima za bolju platu ili viši položaj. U ovakvom okruženju tehnologija igra ključnu ulogu u formiranju društvenog ustrojstva, dok vrsta mašine definiše tip ovog ograničenja.15 Pozicionirajući pojam biopolitike u kontekstu nasleđa Deleza i Fukoa, Aleksandar Galovej zaključuje: “Metodologija biopolitike postaje informatika. (…) U savremenoj biopolitici telo je baza, ainformatika (tj. metodologija) je brauzer.” 16 Pojavu migracije biopolitičkih praksi u virtualni prostor primećujemo u formulaciji novih teorteskih koncepata kao što su nematerijalni rad (Lazarato, Negri, Hart) ili internet sigurnosti kao oružja biopolitičkih praksi (Galovej). U kontekstu ovakvih svatanja manifestacije biopolitičke nadmoći se mogu formulisati uz pomoć fukoovske paradigme odnosa moći gde primećujemo dualitet između dve sukobljene strane, pozicije statusa manje i veće moći. Fuko ovaj dualitet objašnjava uz pomoć konflikta gde dominantna strana ima potrebu da ostane u poziciji dominacije, dok ugnjetavana strana ima potrebu da dodje u poziciju dominacije. U kontekstu svoje teorije o konfliktu Fuko konstruiše i potencijalnu metodologiju subjektivizacije ugnjetavanog – otpor.17

Priroda opiranja i Elektronska građanska neposlušnost

Jedna esencijalna karakteristika koja izdvaja kasni kapitalizam od drugih političkih i ekonomskih formi je način na koji se reprezentuje moć: Ono što je nekada bila konkretna masa sada postaje nomadski elektronski tok.18

U jednoj od razrada problema biopolitičkih relacija moći Fuko utvrđuje razliku između relacija moći shvaćenih kao strateške igre između sloboda i stanja dominacije (moć).19 Dominacija se manifestuje kroz konstantnu borbu između struktura moći (power relations), dok je otpor konstitutivni deo tih borbi: “Bez otpora, nema ni odnosa moći. Postojala bi samo poslušnost.”20 Ukoliko, otpor shvatimo fukoovski kao preraspodelu balansa moći u odnosu moći (power relations) otpor postaje dinamična kategorija koja se suprotstavlja statusu kvo (poslušnosti). Na ovaj način manifestacije otpora možemo da nađemo u raznim političkim, socijalnim i kulturološkim arenama. Jedna od pragmatičnih materijalizacija otpora, u kontekstu nasleđa biopolitičke teorije postaje građanska neposlušnost, dok je njena virtualna manifestacija elektronska građanska neposlušnost.

Koncept elektronske građanske neposlušnosti uvodi umetnički kolektiv Critical art ensemble (CAE) devedesetih godina pokušavajući da konceptualizuju promenu koja se desila migracijom društva u neoliberalizam: “Što se tiče moći ulice su mrtav kapital.”21 Ideja ovog umetničkog kolektiva je da prelaskom društva u neoliberalizam građanska neposlušnost postaje efektna tek opstrukcijom protoka informacije, te da sa migracijom moći u virtualni prostor treba da migrira i građanski otpor. Razrađujući svoju tezu CAE definiše nekoliko oblika otpora: kompjuterski kriminal (kao otpor radi ekonomske dobiti), hakovanje (otpor radi statusa) i elektonsku građansku neposlušnost (otpor radi postizanja većih socijalnih sloboda). Ukoliko internet shvatimo kao društvo kontole, a korisnike kao biopolitičke subjekte, strategije otpora postaju legitimni principi virtualne egzistencije.

Fenomen Vikiliks (wikileaks) kao model elektronske građanske neposlušnosti

U jednoj od najdoslednijih analiza Dvanaest teza o Vikiliksu22, Gert Lovnik (Geert Lovink) između ostalog primećuje određene paradokse vezane za ovaj fenomen. Naime, Vikiliks uprkos prefiksu wiki23, nije ni otvorena ni transparentna organizacija, kao ni organizacija sa jasno definisanom idejom i funkcijom. Naime, nije poznato da li je Vikiliks proizvođač sadržaja ili samo kanal za “curenje” informacija, da li je novinska organizacija, organizacija za internet aktivizam, haktivizam ili taktičke medije. Hibridnost ove organizacije korespondira sa hibridnošću samog interneta kao fenomena. Kao što definicija Vikiliks klizi između termina novinarska organizacija, hakersko-aktivistički kolektiv, portal za alternativne informacije tako i definicija samog prostora na kojem Vikiliks kao fenomen postoji (internet) fluktuira između tehnoutopističkih poimanja sa jedne strane i socioekonomskih sa druge.24

Jedno od mogućih shvatanja fenomena Vikiliks jeste upravo kroz koncept Elektronske građanske neposlušnosti umetničkog kolektiva CAE. Obelodanjivanjem poverljivih informacija Vikiliks postaje oružje otpora biopolitičkim praksama u virtualnom prostoru. U knjizi Imperija autorski duo Negri/Hart upravo opisuje takav fenomen: “Činjenje javnim takvih istina postaje prosvetiteljski projekat modernističke politike, dok bi kritika ovih koncepata služila mistifikaciji i represivnim moćima napadnutog režima. “25 Neki od “iscurelih” dokumenata govore o formiranju inostrane politike i fabrikovanju vesti.26 Reakcije na dokumenta koje su Vikiliks plasirali na internet su dokaz da su koncepti biopolitike i biomoći zaista migrirali na mrežu. 27 Vikiliks možda ima više odjeka nego što je inicijalno očekivano upravo zato što je eksternalizovao određene strukture moći i formalizovao običnog građana kao biopolitičkog subjekta, bez obzira da li postoji u fizičkom ili virtuelnom prostoru.

Virtuelna moć i otpor – epilog

Kada moć uzme život onda se otpor moći stavlja na stranu života i okreće život protiv moći28

Od kraja osamnaestog veka može se primetiti ustoličenje fenomena društvo kontrole i formiranje subjektiviteta. Dok je disciplinarno društvo kontrolu vršilo uz pomoć restrikcije, izolacije, zatvorenih prostora (spaces of enclosure), društvo kontrole dominira svojevrsnom autokorekcijom, učeći subjekte da disciplinuju sami sebe. Na kraju dvadesetog veka kada diskurs o društvu sve više insistira na paradimatskim pojmovima liberalni kapitalizam i tehnološki utopizam primećujemo da moć pojedinca polako slabi. Tehnoutopističke teorije sa kraja devedesetih godina nude internet kao mesto oslobođeno od praksi liberalizma i biopolitike, mesto infinitne slobode pojedinca. Međutim, teoretičari medija (Galovej, Fuler / Fuller/, Remens / Riemens/), internet pozicioniraju upravo u domen društva kontrole – biopolitičkog subjekta. Ukoliko prihvatimo ideju da internet nije delezovsko/gatarijevska rizomatična struktura već visokohijerarhizovana politička mreža, a njen konstituent protokol još jedna diskurzivna praksa, možemo analizirati načine na koje se formuliše dominacija, hijerarhizacija, pasivnost i podređivanje. Na ovaj način fukoovskom paradigmom veće moći i manje moći na internetu nailazimo na ustrojstvo liberalnog kapitalizma sa jedne strane (u vidu korporativnih, privatnih i državnih interesa) i građanstva sa druge ( u vidu korisnika i kreatora sadržaja, tačnije „ malih“ korisnika). Pozivajući se na Fukoovu tezu o konfliktu kao konstituentu društva dolazimo do pojma građanskog otpora.29 Kako društvo kontrole migrira u elektronski prostor (Delez) građanska neposlušnost dobija novu definiciju u vidu elektronskog građanskog otpora. Potezi pozicija manje moći (bilo to „curenje“ informacija na Vikiliksu, twitterovanje o iranskoj revoluciji ili protesti Piratske partije) postaju kumulativnu u odnosu na poziciju veće moći. Otpor formulisan kao kumulativno dejstvo elektronske građanske neposlušnosti može, na ovaj način, formulisati promenu u odnosima moći dominantne hijerarhijske strukture.

Literatura:

Crypto Anarchy, Cyberstates, and Pirate Utopias edicija Peter Ludlow

TheThe MIT PressCambridge, Massachusetts, London, England, 2001

Foucault, Gilles Deleuze, edicija Seab Hand, University of Minnesota Press,

Minneapolis, London, 1988

The Exploit, A Theory of Networks, Alexander R. Galloway and Eugene Thacker

Electronic Mediations, Volume 21,University of Minnesota Press, Minneapolis,

London, 2007

Protocol, How Control Exists after Decentralization, Alexander R. Galloway

The MIT Press Cambridge, Massachusetts London, England, 2004

The Essential Works of Michael Foucault 1954-1984, edicija

Paul Rabinow, The New Press,1997

Reformatting Politics edicija Jodi Dean, Jon W. Anderson, Geert Lovnik, Routledge, New York, London, 2006

Istorija seksualnosti, volja za znanjem, Mišel Fuko, Prosveta, Beograd, 1982

Digitalni Partizani, Critical Art Ensemble, Centar za savremenu umetnost Beograd,Beograd 2000

“Postscript on the Societies of Control”, Gilles Deleuze tekst se može naći na:

http://www.n5m.org/n5m2/media/texts/deleuze.htm

Empire,Michael Hardt, Antonio Negri,Harvard University Press,Cambridge, Massachusetts, London, England 2000

1Alexander R. Galloway, Protocol, How Control Exists after Decentralization, Cambridge, Massachusetts, London, England, The MIT Press, 2004,14.

2 Isto.

3 Dns (domain name system) je za njega visokohijerarhizovan model sa strukturom drveta i kao takav nedemokratičan način distribucije informacija za razliku od TCP_IP i P2P protokola koji su istinski distributivni, necentralizovani, skoro rizomatični i samim tim demokratičniji modeli distribucije sadržaja.

4Jodi Dean, Jon W. Anderson, Geert Lovnik, “The Postdemocratic Governmentality of Networked Societies”, Reformatting Politics, New York, London, Routledge, 2006.

5 Alexander R. Galloway, Protocol, How Control Exists after Decentralization, Cambridge, Massachusetts, London, England, The MIT Press, 2004,31.

6 Jodi Dean, Jon W. Anderson, Geert Lovnik, “The Postdemocratic Governmentality of Networked Societies”, Reformatting Politics, New York, London, Routledge, 2006.

7 Više o ovim kategorizacijama u knjizi: The Exploit; Alexander R. Galloway, Eugene Thacker, The Exploit, A Theory of Networks, Electronic Mediations, Volume 21, Minneapolis, London, University of Minnesota Press, 2007.

8 Isto,34.

9 Alexander R. Galloway, Eugene Thacker, The Exploit, A Theory of Networks, Electronic Mediations, Volume 21,University of Minnesota Press, Minneapolis, London, 2007,27.

10 Manuel Castells, The Information Age: Economy, Society and Culture: Volume 1—The Rise of the

Network Society ,Oxford, Blackwell, 1996, 164.

11 Alexander R. Galloway, Protocol, How Control Exists after Decentralization, Massachusetts London, England, The MIT Press Cambridge, 2004,51.

12 Alexander R. Galloway, Protocol, How Control Exists after Decentralization, Massachusetts London, England, The MIT Press Cambridge, 2004,169.

13Mišel Fuko, Istorija seksualnosti, Volja za znanjem, Beograd, Prosveta, 1982.

14Gilles Deleuze, Postscript on the Societies of Control , http://pdflibrary.files.wordpress.com/2008/02/deleuzecontrol.pdf, 26.09.2011, 12:00h.

15 Prema Delezu disciplinarno društvo se koristi mašinama koje stvaraju energiju, a društvo kontrole – kompjuterima; Isto.

16 Alexander R. Galloway, Eugene Thacker, The Exploit, A Theory of Networks,

Electronic Mediations, Volume 21, Minneapolis,London, University of Minnesota Press, 2007,74.

17 U knjizi The Essential Works of Michael Foucault, ove teze su između ostalog iznete u tekstovima: Security, Theritory, Population, The Punitive Society, Society Must Be Defended; Paul Rabinow, The Essential Works of Michael Foucault 1954-1984, The New Press,1997.

18 Critical Art Ensemble, Electronic Civil Disobedience, http://www.critical-art.net/books/ecd/ecd2.pdf, 26.09.2011, 12:00h.

19 Paul Rabinow, The Essential Works of Michael Foucault 1954-1984, The New Press,1997, uvodni tekst.

20 Paul Rabinow , The Essential Works of Michael Foucault 1954-1984, The New Press,1997, 167.

21 Critical Art Ensemble, Digitalni Partizani, Beograd, Centar za savremenu umetnost Beograd, 2000,20.

22 Geert Lovnik, Ten Theses on Wikileaks, http://networkcultures.org/wpmu/geert/2010/08/30/ten-theses-on-wikileaks/, 26.09.2011, 12:00h.

23 Wiki nastala od kompjuterskog jezika WYSIWYG u prevodu:“ What you see is what you get“ je tehnologija koja omogućava korisnicima veliku kontrolu u promeni i manipulaciji sadržajem na web strani.

24 Pojedini kritičari Vikiliksa opisuju ovaj fenomen kao sajberpank utopizam koji umesto da širi građanske slobode na internetu formira reakcionarnu politiku restrikcije od strane državnih aparata. Sa druge strane postoji i polemika o nediskriminacijskom pristupu objavljivanja svih dobijenih podataka. Više o ovome The Net Delusion, knjiga Evgenija Morozova (Evgeny Morozov) kritikuje preterano veličanje uloge socijalnih medija i interneta u socijalnim promenama. Kao i na nettime mejling listi: http://mail.kein.org/pipermail/nettime-l/2011-January/002666.html, 26.09.2011, 12:00h.

25 Michael Hardt, Antonio Negri, Empire,Harvard University Press,Cambridge, Massachusetts, London, England 2000, 156.

26 Neki od “iscurelih” dokumenata govore o mešanju američke vlade u donošenje regulative o genetski modifikovanoj hrani u Francuskoj, više o ovome: http://www.rawstory.com/rs/2010/12/us-retaliation-list-gm-crops-cablegate/, 26.09.2011, 12:00h.

27 Neke od posledica su i ukidanje domena sajta; ukidanje računa od strane bankarskih giganta mastercard, paypal, BOA; takođe i visoko restriktivni zakoni o “regulaciji” interneta (Italija, Britanija, Francuska, USA).

28 Gilles Deleuze, Foucault, edicija Seab Hand, Minneapolis, London, University of Minnesota Press, 1988,92.

29 Ovde je zgodno pomenuti Fukoovo tumačenje ženskog pokreta za jednakost. Fuko pozivajući na teoretičarku Lillian Faderman govori o tome da nije jedna akcija proizvela promenu u borbi za jednakost, nego kumulativno nezadovoljstvo i podređeni položaj- status manje moći. ” Michael Foucault, “Sex, Power, and the politics of identity”, The Essential Works of Michael Foucault 1954-1984, The New Press,1997.

Close Menu