Utrnula Ružica-igra

Utrnula Ružica Igra „Utrnula Ružica“ je igra augmentovane realnosti u formi aplikacije za Android mobilne platforme. „Utrnula Ružica“ je nastala u težnji da se na satirčni način predstavi društveno, ekonomsko, kulturno i socio-političko stanje u Republici Srbiji od raspada SFR Jugoslavije do danas. Događaje i ličnosti koji su obeležili našu kolektivnu svest pokušali smo da predstavimo uz pomoć glavne protagonistkinje, bake Ružice, koja nas provodi kroz Beograd i pomaže nam da nađemo recepte za preživljavanje i na taj način kolektivno doživimo duh prošlosti i kritički sagledamo sadašnjost. Učesnici instaliranjem igre kreću u šetnju Knez Mihajlovom (od Goethe-Instituta do Kulturnog centra…

Continue Reading

Andrea Palašti – Fotografija kao govor umetnika u prvom licu

U drugoj polovini XX. veka, pojavom konceptualne umetnosti, uvođenjem teorijskih termina/pojmova dematerijalizacije umetničkog objekta, kao i nastankom novih umetničkih pojava telesne i procesualne umetnosti, land arta, body arta, akcije i/ili umetnosti performansa,fotografija je postala jedna od glavnih umetničkih medija izražavanja. Izmenjena umetnička situacija koja je nastala unutar  post)konceptualne i neokonceptualne umetnosti, sa preobražajem stvaranja i/ili proizvođenja likovnog umetničkog dela, zasnovanog na korišćenju tehnički proizvedenih statičnih slika u mediju fotografije, rekonstruisala je i odnos između subjekta i objekta u fotografiji. Umetnici su počeli da osmišljavaju strategije izvođenja (performanse, akcije, hepeninge), specijalno i isključivo za fotografsku kameru. Tako su posredstvom fotografije zabeležena (egzistencijalna…

Continue Reading

Andrea Palašti – Fotografija i/kao savremena umetnost – post-jugoslovenska umetnička praksa

„Među posledicama modernosti, i u proticanju postmodernosti, kako da znamo i kako da pokažemo šta znači živeti u uslovu savremenosti?“ Savremena umetnost koristi se kao pojam za umetnost nastalu od početka XXI veka, i odnosi se na umetničku praksu koja se odvija u sadašnjem trenutku, i/ili koja se dogodila u neposrednoj prošlosti.2 Teorije o savremenoj umetnosti polaze od poništavanja estetičkog istoricizma, teorijskim obrtom /proširenjem pojma umetničkog dela u tekst – kontekst – praksu , kao i pretapanjem poststrukturalističke teorije u studije kulture i teorije o društvu, na čijem uticaju se savremeni svet umetnosti pokazao kao zavisan/nerazdvojiv od konteksta i/ili kulture…

Continue Reading

Andrea Palašti – Fotografija kao govor umetnika u prvom licu

Fotografija je uvek bila savršen medijum za beleženje nečijeg života. Kamera ide uz porodični život. Svakako, i najranija, popularna upotreba fotografije, imala je svrhu da ovekoveči postojanje i/ili dela nekog pojedinca kao člana porodice ili kruga prijatelja. Zahvaljujući Džordž Istmanu (George Eastman) i kompaniji Kodak, male jeftine kamere transformisale su kolekciju ozbiljnih studijskih fotografija u hrpu smešaka, rođendanskih slavlja, venčanja i praznika - koji i danas krase porodične albume. Još od 1888. godine Džordž Istmen, promovisao je ideju da je fotografija krajnje jednostavna stvar. Kodakov reklamni slogan „Vi pritisnite dugme, a mi ćemo uraditi ostalo“ postavio je osnovu za stvaranje fotografije…

Continue Reading

Isidora Todorović – Ka razumevanju nestabilnih medijskih ekosistema

Mekluanovsko medij je poruka menja kitlerrovsko medij je medij je medij… Zato što smo shvatili da je kultura danas stvar medija konačno počinjemo da shvatamo da je kultura uvek bila to, i da su starije forme ili žanrovi, ili spiritualne vežbe i medijacije, misli i izražaji, takođe na veoma drugačije načine bili različiti medijski produkti.[1] Formulišući svoju poziciju o mediju kao logičkoj nadogradnji čoveka u delu “Understanding Media The extensions of man” Maršal Mekluan (Marshall McLuhan) zaključuje: “Medij je poruka” (The medium is the message). Iako se Mekluanu može pripisati izvesni tehnoutopiski determinizam, koji se ogleda u “ Relativnoj nebrizi…

Continue Reading

Isidora Todorović – Politička mreža – Relacije moći i strategije otpora

Autor: Isidora Todorović…Mreženisu metafore1 Mreže nisu mesta za definisanje koncepata interkonektivnosti. One su stvarne materijalne tehnologije, mesta raznolikih praksi, akcija, i pokreta.2 Formulišući tezu o migraciji društva kontrole u virtualni svet, tačnije u prostor interneta Aleksandar Galovej (Alexander R. Galloway) konstatuje da je protokol taj koji definiše prirodu novonastalih društvenopolitičkih praksi. Galovej proglašava određene protokole demokratičnijim od drugih.3 Upoređujući model organizacije jednog tehnološkog sistema (protokol) sa modelom organizacije jednog društvenog sistema (demokratija), Galovej, kao suštinski problem prirode interneta, formuliše svojevrsni paradoks - protokol (kao konstitutivni deo interneta) jeste tehnologija ali i politička akcija, odnosno oružje političke ekonomije. Na koncept interneta…

Continue Reading

Isidora Todorović – Anonimni identitet i sloboda političke ekspresije na iternetu

Autor: Isidora Todorović Ako bismo poverovali sociologu Ervinu Gofmanu (ErvingGoffman)svaka socijalna interakcija je obeležena svojevrsnim teatralizmom, tačnijeizvesnim performativnim kvalitetom. Kao na pozorišnoj bini usvakodnevnom dijalogu mi zamišljamo scenu na kojoj “glumimo”optimalnu verziju sebe. Za Gofmana ceo svet je bina, a svakameđuljudska interakcija performativ. Na ovaj način mogli bismo darazlikujemo politički performativ, verski performativ ilisocio/kulturoliški performativ kao razne verzije koncepta politikaidentiteta.1Međutim, ukoliko politika identiteta oblikuje naše svakodnevneinterakcije formirajući naša ponašanja, političke, profesionalne,ideološke ili lične/intimne akcije i ciljeve da li na taj načinuslovljava i našu slobodu da budemo nešto drugo? Naime, ukolikobismo uklonili identitet iz jednačine politike identiteta, tačnijezamenili ga anonimnošću, da…

Continue Reading

Isidora Todorović – Dekonstrukcija američkog mita u serijalu South Park

Autor: Isidora Todorović …Eto gomila ptica na nebu, I neki jeleni upravo protrčaše! Oh, sneg je tako čist I beo na zemlji tako bogatoj I braon! Još jedno nedeljno jutro u mom malom planinskom gradu.[1]     Ukoliko za polazište prepoznavanja mita uzmemo jednu od definicija Rolana Barta, gde on zaključuje: “ Mit više voli da obrađuje siromašne, nedovršene slike, gde je značenju uskraćena supstanca,te je ono spremno za novo označavanje (dodavanje nove vrednosti)[2], mit kao kategoriju možemo primetiti u mnogim pojavama konzumerskog, kapitalističkog društva zasenjenog spektaklom. Naime, ima li većeg mita od onog o tihom,idiličnom američkom gradiću kao što je…

Continue Reading

Isidora Todorović – Biopolitika u doba digitalnog tela

Autor: Isidora Todorović Do druge polovine dvadesetog veka, našeg doba, mitskog doba, mi svi postajemo himere, teoretizovani i fabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, mi smo kiborzi.“1 Utopistički san o sintezi čoveka i mašine koji sanja Donna Haraway u Manifestu kiborga na kraju osamdesetih, danas gubi obeležje hipotetičkog hrabrog novog sveta2. Alegorija o identitetu subjekta3 koju postavlja Haraway uz pomoć modela kiborga se gubi u prozaičnoj svakodnevnici. Kiborg nije više hipotetičko biće, hibridi mašine i čoveka postaju ne samo nezaobilazni medicinski trend unapređivanja kvaliteta ljudskog života4 nego i estetsko-umetnički koncept. Problem ovakvog organizma nije više alegorisko-hipotetičke prirode, on je stvaran…

Continue Reading

End of content

No more pages to load

Close Menu